Već neko vreme pratim Borisa Malagurskog i njegov rad, da budem precizniji, prvi put sam se zainteresovao za tog momka kada mi je brat, krajem 2009. godine, onako ispod ruke, polukonspirativno, dao kućno narezani verbatim CD na kom je njegovim prepoznatljivo ružnim rukopisom, crvenim markerom bilo napisano: „Kosovo, can you imagine. Uloupene Kosovo. La Guerra Infinita“.
Uzeo sam disk, stavio ga u ranac, otišao na faks i potpuno zaboravio na njega. Da budem iskren, u tom periodu svima su bila puna usta Kosova da mi je priče o njemu bilo preko glave. Samo da naglasim ne zato što sam nezainteresovan za budućnost svoje zemlje (aprila 1999 vraćen sam iz Vojnog odseka jer sam bio premlad za dobrovoljce, imao sam 15 godina , i to ne samo ja, nego jos gomila momaka iz našeg sela). Jednostavno 10 godina kasnije bio sam stariji i zreliji i shvatao sam da to što nas je snašlo posle 2000-te nije moglo da se izbegne, rat za Kosovo je bio izgubljen pre nego što j i počeo, možda još davne 1946 godine. Nezaposlen, slabo obučen i gladan tada razmišljao sam šta ću sutra jesti za doručak a ne zašto smo izgubili deo teritorije naseljen nesrpskim stanovništvom koje je maticu doživljavalo kao okupatora..
Ali da se vratim na temu, ono što sam video u ta tri filma ostavilo me je bez teksta. Ljudi okruženi vojskom i bodljikavom žicom, srušena i zapuštena groblja, takve scene sam video samo u dokumentarcima o holokaustu. Sad će me zli jezici prozivati što stradanje Srba na Kosovu poredim sa Holokaustom, ali tako jeste.
Elem, tada sam počeo da se interesujem za čoveka koji je snimio ovo, pomislio sam: „kako je moguće da tamo neki stranci snimaju dokumentarne filmove o nama, dok naša zemlja Srbija ne radi ništa da bi širila istinu“. Naveo sam „stranci“, jer sam u tom momentu mislio da je Boris Malagurski neki poljski reditelj, u to vreme u Poljskoj su bile demonstracije podrške Srbiji. 🙂
Gledajući javnu scenu Srbije, jedino Malagurskog vidim kao reditelja koji se bavi pravljenjem „pozitivnih“ dokumentaraca, ekipu sa B92 i autore „Vidimo se u čitulji“, „Jedinica“ ne računam, te dokumentarce smatram negativnim publicitetom za zelju Srbiju, iako se slažem sa svakim zaključkom i stavom iznesenim u njima.
Dolazmo do filma „Težina lanaca„, koji nikoga ko je sa ovih prostora ne može ostaviti ravnodušnim. U nadi da se reditelj neće uvrediti reći ću i ovo, to je film koji je naša Radio Televizija trebala snimiti a ne Boris Malagurski, ili barem je trebala finansirati Borisa u snimanju tog filma. Za čije babe zdravlje idu naše pare od pretplate ako nacionalna televizija ne finansira ovakve projekte? Šta je prioritet ako nisu dokumentarni filmovi kojima se širokoj populaciji objašnjava da Srbi nisu narod koji voli da ratuje i ubija. Da stvar bude sramnija, film Težina Lanaca je zabranjen i nikada nije prikazan na Nacionalnoj Televiziji, ista je otkupila prava prikazivanja filma ali ga nikad prikazala nije. Ko je film odgledao, na može a da se ne zapita zbog čega je to?
I na kraju film Beograd, pravo osveženje nasuprot mračnim temama ranije obrađivanim. Beograd mislim da je prvi dokumentarac u zadnje dve decenije koji pozitivno prikazuje našu zemlju i njenu prestonicu.
Odabrao sam par tekstova o ovom momku i njegovih intervjua, pa slobodno izvolite i pročitajte
http://novosti.rs/vesti/kultura.71.html:458892-Boris-Malagurski-Beograd-je-dragulj-Evrope
http://www.subotica.com/vesti/intervju-boris-malagurski-id14150.html
http://www.story.rs/intervju/34673-boris-malagurski-osetite-dusu-beograda.html
I na kraju, ako stvarno podržavate ovog čoveka i njegov rad, na sajtu www.malagurski.com možete uplatiti donaciju.
Nemojte da se brukamo i dozvolio da film o tome kako su SRBI VADILI ORGANE ALBANCIMA I PRODAVALI IH NA ZAPADU skupi milion evra a da Malagurski mora da odlaže Težinu Lanaca 2 zbog nedostatka sredstava..
Advokat Malagurskog je branilac Legije, ubica Ćuruvije, atentatora sa Ibarske magistrale.Inače… Malagurski je kukavički pobegao čim je bombardovanje počelo. Pitajte ga sve na tviteru, pre nego sto ugrozote svoju reputaciju pisanjem hvalospeva jednom manipulatoru. koji u svojim filmovima otkriva rupu na saksiji, a da ne govorim o tome da najstrasnije abolira zločince.
Poštovana, podatak vezan za advokata neznam. Što se bombardovanja tiče, verujem da nije jedini koji je pobegao iz zemlje sa početkom bombardovanja. Mnogi koji su imali tu mogućnost u to vreme iz straha od bombi bežali su iz Srbije, uostalom, Narodna skupština puna je takvih, pa ih narod opet bira, nemojte bas to Malagurskom stavljati na dušu.. Nemam nikakvu komunikaciju sa njim niti ga pratim na twitteru, samo gledam njegove dokumentarne filmove i na njima baziram svoje mišljenje.. 🙂
Poštovani, filmovi Malagurskog su laž i manipulacija informacijama. Romantizuju najgore kriminalce i zločince našeg naroda. Za advokate je lako proveriti. Konkretno mislim na Zoru Dobričanin. Nemam ni ja nista protiv sto je neko otisao iz zemlje da bi spasao zivot, ali imam protiv da mi onda drvi o hrabrosti i roboljublju. Raspitajte se malo i o komentarima na verodostojnost montaza u takozvanim dokumentarnim filmovima. Nemojte dozvoliti da budete ponovo izmanipzlisani. Imate internet, a niste glupi. I za kraj… Ne znam su dve reci.
@Jelena za vreme bombardovanja Malagurski je imao 11 godina, stoga to tvoje „kukavicki pobegao“ nema bas nekog preteranog smisla s obzirom na to da je bio dete. A u ostale tvoje nebuloze necu da ulazim posto vidim da nisi bas preterano bistra 🙂