Gledao sam sinoć utisak nedelje, gosti Vuk Jeremić i Aleksandar Šapić. Ona Olja Bećković ume nekad i da me oduševi. Koliko je ne volim uvek se oduševim nekoj njenoj emisiji.
Elem, njeni gosti behu dva čoveka nekada politički istomisljenici, a sada ljuti protivnici, ništa novo za zemlju Srbiju.. Vuk Jeremić, nekada nada i uzdanica demokrata danas je postao njihov disident (podsetio me je malo na Milovana Đilasa) a njegov protivnik do jučerašnji stranački kolega (Dragan Đilas) poslao je u emisiju svoju desnu ruku, Aleksandra Šapića.. Iskreno, nije Šapić za te stvari, dobro puca lopte, čuo sam i da dobro bije (pričali mi neki drugari koje je mlatio), ali za debate ipak nije (jebiga ne možeš da budeš talenat baš za sve).
Jeremića nešto ranije isključiše iz Demokratske stranke jer: „Oglušio se o naredbu izvršnog odbora stranke kada je odbio na vrati poslanički mandat kako mu je isti taj IO naredio“. Jeremić se sad žali ustavnom sudu, traži mišljenje o tome dali je ta odluka protivustavna. Ako zanemarimo činjenicu da u tom istom ustavnom sudu sede mamina i tatina deca, taj sud bi po svemu sudeći trebalo da donese sledeću odluku: „Svaki poslanik, a ne partija, vlasnik je svog mandata i slobodan je da sa njim radi po svojoj volji i savesti“, na kraju krajeva to i stoji u nekom od tih „Evropskih“ zakona koje je ta prethodna Demokratska vlada donela.
Šta će proizići iz jedne ovakve odluke tog, najvišeg nam u državi, suda? Pa ispašće da Demokratska stranka ne poštuje ustav i zakone koje je prethodno sama donela, ispašće da se ponaša protivno zakonu kada traži od svog člana da joj „vrati“ mandat koji je po zakonu njegovo vlasništvo.
E sad, ja npr. mogu vama da tražim da mi date bubreg, niko mi to ne brani, ali ako vi nećete da mi date vaš bubreg ja nesmem da vas kažnjavam zbog toga. Ako vas kaznim, npr. Isteram iz kuće, prebijem, ili izvređam, kršim li ja neki zakon? Kršim ga sigurno..
Vuk Jeremić reče da očekuje da ga ustavni sud vrati u redove Demokrata! Ja mislim da su mu demokrate jasno dale do znanja da ga neće u svojim redovima, ali da su kao stranka pogazili sve principe demokratije za koje su se zalagali. Sada se pitam dali su se ikada stvarno i zalagali za njih kada su ih tako lako pogazili?
Zamislite kakva će to bruka pasti, kada ustavni sud zaključi da se jedna politička partija ponaša neustavno. Ja sam čitao u knjigama o jednoj partiji koja je tako svoje članove isključivala, njen predsednik u to vreme zvao se Josif Visarionovič Staljin.
Dođu mu na isto, samo im je stajling malo drugačiji.
