Internet Srbija se umiriti ne moze, a Bogu mi dragoga niti Crna Gora.

U celosti prenosim tekst moga druga Nikole Vulevića. Povod su negativne reakcije na članak u listu Blic koji je izašao juče.

Svaka mu ka Njegoševa:

Internet Srbija se umiriti ne moze, a Bogu mi dragoga niti Crna Gora. Pravo iz Podgorice stize nam osuda profesorke Rajne.

Naime, gospodin Vladimir Vulic u tekstu koji mozete procitati ovde: http://bit.ly/12kaRY3 zestoko i sistematicno stavku po stavku negira neke od tvrdnji koje je profesorka iznela.

Da bi se culo kako puska ubojita Vulevicka puca imamo i mi odgovor za bracu u Podgoricu! 😉

Praviti gradaciju izmedju profesija je opasno i nekorektno (“ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća”). Svako ko radi legalan posao i pošteno zarađuje za život zaslužuje poštovanje.

/Svaki prosvetni radnik je pedagog. Izmedju ostalog pedagog je onaj koji usmerava, obrazuje i vaspitava ucenike. Zbog direktnog uticaja na mlade njihov posao je posebno vazan i izdvaja se u odnosu na vecinu drugih poslova. Postoji i posebno ministarstvo koje se bavi time i gle cuda zove se „Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“./

Ponižavati druge profesije, a uzdizati na pijedestal svoju ne priliči univerzitetskom profesoru. “Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!”

/Zena pravi klasican napad na unisten sistem vrednosti u nasoj zemlji. Zena je zestoko antikonzumeristicki nastrojena. Topim se na ovaj njen citat./

“Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih.” Što je to toliko pogrešno i zlo u SVIM pjevačicama, manekenkama i biznismenima da bi profesori trebalo da krenu u “rat”, zaista ne razumijem…

/Razumjes druze, razumjes samo se pravis naivan. Ne verujem bas da je mislila da se krene u rat protiv Merime Njegomir i Cuneta Gojkovica, ali sam dovoljno zreo da shvatim sta je spisateljica htela da kaze./

Praviti gradaciju između predmeta (“ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku”) je najblaže rečeno arogantno.

/Da nije jedan od dva glavna predmeta ne bi se polagao kao obavezan u okviru ispita koji se zovu „mala matura“ ili „ispit zrelosti“. Da li je neko zavrsio fakultet, a da nije savladao svoj maternji jezik?/

Praviti generalizacije tipa “ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave” je u najmanju ruku pogrešno.

/Ali realno, kad god pitas roditelje cime bi zeleli da se njihovo dete bavi nikad ne dobijas odgovore tipa brand manager, event manager, PR manager, JAVA developer ili administrator baze podataka vec je uvek to u skladu sa trendovima oficir, inzinjer, lekar, sudija i naravno PROFESOR. Nema niceg lepseg od rada sa mladima. Imas gomilu gline i vajas ih kako ti volja i koliko mozes. Pa i Istok nam Pavlovic radi kao profesor./

Dijeliti ljude po tome da li su završili fakultet ili ne je žalosno (“iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli”).

/Svaka joj ka’ Njegoseva. Pri tom se zena ogradjuje od generalizacije koristeci rec „najcesce“. Citat: „Iza zvučnih naziva zanimanja NAJCESCE se kriju foliranti“. Ja bih rekao dovoljno cesto./

Ulaziti u razloge zašto neko nije završio fakultet koji je započeo je nekorektno. Ja prvi nisam završio fakultet koji sam započeo (studirao sam dvije godine Prirodno-matematički fakultet), ali razlozi nemaju dodirnih tačaka sa navedenim.

/Da druze, ali ti si se dozvao pameti pa si zavrsio drugi fakultet, bio si borac do kraja nisi odustao. Kada sam dosao da studiram roditelji su mi dali jedan savet. Rekli su mi da je fakultet najvaznije upisati i nikada se ne ispisati. Poslusao sam ih./

Živimo u vremenima u kojima skoro 50% ljudi u razvijenim zemljama radi na svom trenutnom radnom mjestu manje od pet godina, a današnji studenti mogu očekivati da promijene vise od 10 radnih mjesta prije nego što napune 40 godina. Poručiti da se “iza zvučnih naziva zanimanja najčešće kriju foliranti koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape” potvrđuje da niste baš u dodiru sa realnošću.

/Profesorka nam je levicar, verovatno socijaldemokarta, nije neoliberal niti ljubitelj kapitalizma, jebi ga druze./

Poruka “Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI!” bi trebalo da važi za sve profesije, a ne samo za profesorsku, osim ako ne patite od arogancije.

/“Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori, – fuck dude ovo je apsolventska proslava buducih profesora, ne njen javni nastup na Utisku nedelje.

“Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati.” Niko se ne može samoprozvati ni pilotom, revizorom, šoferom i sl.

/Druze, ja imam polozeno za „C“ kategoriju, ja sam profesionalni sofer, drago mi je./

Vulevic Nikola Johnny – „Profesionalni sofer“

Takođe, preporučujem članak na ovu temu sa bloga www.zubarica.com, žena je iznela vrlo zanimljivu ocenu reakcija sa posebnim osvrtom na one negativne.